Konvoj za Ponderosu, dvadeseti dio

Zamijenio ga je konjem kojega je jahao Sam. Silver i Modesty pomogli su mu skinuti sedlo i opremu i postaviti njegovu s mrtvog konja. Djevojka je, premda prestrašena i zbunjena, bila posve prisebna. – Danas sam se tri puta oprostila od života – rekla je iskreno. Silver ju je razumio. – Ne brini, sada je sve gotovo – rekao je Sveti. On ju je već počeo smatrati svojom damom, pa možda i zaručnicom. Silver pomisli da će možda oni postati […]

Konvoj za Ponderosu, četrnaesti dio

Budući da Indijanac na to nije rekao ništa, on ga upita: – A u koliko vremena će doći? Indijanac zagunđa kao da je čuo veliku glupost, pa samo izvuče pušku iz navlake uz sedlo.    Čučali su u grmlju s puškama u rukama. Sveti je bio prešao na drugu stranu bare, Silver se sakrio nasuprot njemu, a Žuta Ptica je ostao otraga, nedaleko stijena, da smiruje skrivene konje kako ih ne bi odali. Slušali su pjev ptica, kojega bi tu i […]

Konvoj za Ponderosu, dvanaesti dio

Svi su se uskomešali; pretražili su kola i okolno grmlje. A onda su opazili da nedostaje Eddov konj i  da nedostaje jedan konj iz zaprege rendžerskih kola.  Zaključak je mogao biti samo jedan: Crni Edd i Modesty otišli su od njih, pobjegli! – Modesty ne bi to nikada učinila – reče njen otac – Osim toga, kamo bi otišli? Okolo je divljina i opasni Indijanci. – Eddov konj je osedlan, a onaj drugi nije – reče Silver – To znači […]

Ukleti kanjon, četrdeset i deveti dio

– Zašto? – Jer konji ne bi iznijeli dva jahača, a vas ne bi slušali kad bi vam mi džentlmenski prepustili sedla.             Nitko na to nije ništa rekao, pa je Braxton zaključio da može konja potjerati prema rijeci. Slijedili su ga.                     Rukavac se širio natrag i to im se nije sviđalo, ali, Braxton je tu činjenicu popratio riječima o tome da će se na krivudanje u završnici dolaska na cilj morati navići. Vode, blata i trstike je uskoro […]

Ukleti kanjon, dvadeset i deveti dio

Ali, njihovi su konji u tom trenutku preskakivali visoko grmlje na rubu šume. Ono ih zaštiti od pogleda i vojnici nisu mogli vidjeti na kojem će mjestu ujahati među drveće.                  Tek što su to učinili, oko njih zaprašti: zrna su lomila grančice, krhala grane, zabijala se u debla, a neka se i odbijala zujeći. A morali su usporiti da bi mogli projahati između debala, katkada i skrenuti kada bi im se na putu našla neka grana ili poleglo stablo. […]