Jozef K. na moru

Jutarnje sunce probudilo me u nepoznatom krevetu u nepoznatoj sobi. Sve čega sam se mogao sjetiti bilo je da se nalazim na nekom otoku.  Otvorio sam prozor, to je trebalo pomoći. Ali nije, pogled mi je pao na lučicu u kojoj nije bilo nikoga,  ni ljudi ni čamaca, izuzev onog jednog na suhom, preokrenutog naopako i ostavljenog korak do mora. Naslonivši se na ogradu terase prešao sam pogledom od većeg lukobrana na lijevoj strani do manjega na desnoj, preko puste […]