Kiša

            Kiša, napokon!             Svojim nas zavjesama štiti od uroka i kamera, više nas ne vide ni s vrha planine ni i svemira; stakla su im zamućena i potočići ispiru njihovu zlobu i znatiželju.             Dobili smo na vremenu.             Na vremenu za svaku mlaku na putu, a put je postao nov i drugačiji i valja ga upoznavati kao što se mi ponovo upoznajemo pod kišobranima.             Kiša napokon i da mi je pod brisačima voziti se i voziti …

Pećinski ljudi

U ledno doba pećinski ljudi (a zapravo su to ljudi kao i mi, samo što ih mi tako zovemo) ulove što imaju uloviti, pa potraže pećinu u koju će se zavući. Unutra je polutama,  zagušljivo je i nekakva glazba trešti, ali važno je da se osjeća toplina. Sjede pećinski ljudi u pećini  i piju kavu ili neki topli napitak, neki puše i listaju novine, a neki samo gledaju TV, ali svi, doista svi pogledavaju na pećinske žene iza šanka! Još […]

Psovjek

            U kasno ranoproljetno prijepodne kad, ono, sine neuklearka nuklearka iznad naših glava, ja se izvrnem na leđa i dignem sve četiri u zrak!             Zatim mrdam guzom i češkam leđa o tratinu. Od miline isplazim jezik; visi mi, onako, pored, ramena. Ljudi me pogledavaju, neki mi se smiju, drugi bi me počešali po trbuhu. A ja se živahno okrenem potrbuške i ne mareći za njih gurnem nos u vlasište trave. Ono bude vlažno i toplo i miriše zeleno.               […]