Dvoboj u Santa Feu, dvadeset i osmi dio

U metež uskoče preplašeni konji.  

            To je omelo strijelce i vođa je dao petama vjetra ostavljajući četiri druga zavaljena na tlu. Ali, konji su se brzo odritali  od tog mjesta i cijevima otvorili pogled na njegova leđa.  Oko njega ponovo zazuji, on u panici nezgodno stane, spotakne se  i zavali na tlo gubeći šešir s glave. I ostane na leđima nadajući se da će tako poživjeti koji trenutak više.

Pucnjava prestane, a Silver, koji je ispucao cijeli bubanj, spremi revolver, pa potrči i pokupi colt onog visokog, koji je krvario pogođen u čelo i onda pođe prema vođi ciljajući u njega. Šešir mu je bio odletio s glave, rubac skliznuo s nosa,a revolver je sam odbacio kao da je užaren. Tako razotkriven i nemoćan ležao je leđima čekajući svoju sudbinu.

– Nemoj  me ubiti! – Silver nikada nije čuo iskreniju molbu.

            Silver zastane na korak – dva od njega sveudilj ciljajući njegova prsa.

– Nemoj …- čovjek je dizao ruke i glavu koliko je mogao, očajan.

            Tada netko zastenja. Silver skrene pogled i opazi da se onaj hihotavac miče. Sada mu je mogao pogledati lice – sličan vođi, samo krupniji i nekako mesnatiji.  Odjeću mu je natapala krv iz rane na lijevim rebrima.

– Daj se sada hihoći, smeće jedno! – Spes mu je prilazio ciljajući odlučno.

– Ne! – zavapi vođa – To mi je brat!

            Ali, Spes je ruku s revolverom još malčice ispružio, valjda da hitac bude sigurniji i da mu bude lakše povući otponac.

– Spes! – vikne Silver prijekorno.

On zastane gledajući ga začuđeno: – Što? Hitac milosrđa, učili su nas! Sjećaš se?

            Otkrio je Silveru neko svoje sasvim novo lice; četiri godine poznanstva nisu bile dovoljne za to.

– Spremi colt – reče Silver – Ovo nije rat, niti smo mi ubojice. Obranili smo se, to je dovoljno.

            Pomirljivo, ali i po malo razočarano, Spes vrati oružje u toku.

– Ionako će uskoro crknuti – reče gledajući hihotavca.

            Nakon toga Silver vrati pogled vođu pobijene bande, koji, dižući ruke,  samo što nije zaplakao

            Silver spusti revolver, pa ga upita: – Gdje su vam konji, iza stijene?

            Čovjek potvrdi glavom najhitrije što je mogao.

– Uzet ćeš dva, jednoga za sebe, a na drugoga ćeš metnuti brata. Idi kamo ti je drago i čini što te volja, samo što dalje od nas!

            Čovjek ponovo najhitrije potvrdi glavom.

            Silver tada uzme njegovo ispušteno oružje vođe, pa pođe prema Crispy,  koja mu potrči u zagrljaj.

– Užas! – rekla je gurajući mu glavu u prsa.

– Sad je sve gotovo! – reče grleći je.

            Gospođa White  gledala ih je s neskrivenom zavišću, nije bilo nikoga tko bi nju utješio; Spes pogotovo takvo što nije padalo na pamet.   

            Percy i Goofy, sve psujući bandu, najprije skupe svoje konje, a zatim potraže one razbojničke iza stijene. 

            Silver i Spes isprazne pušku koje su našli uz sedla konja koje su izabrali za onu dvojicu. Dok su to činili,  plavokosi je pokušao  bratu zaustaviti krvarenje gurajući mu svoj smotani rubac na ranu. Nije ga mogao sam podići na konja jer je čovjek jedva otvarao oči, pa mu je pomogao Goofy i to nimalo voljno i nimalo obazrivo.

            Na konju i vodeći konja preko kojega visi ranjenik,  plavokosi odjaše. Vikali su za njim da se više ne vraća i psovali ga uredno.

– A što ćemo s ovim pokojnicima? – upita gospodin Smith pobijene – Njih bi trebalo dostojno pokopati.

– Diližansa ne smije kasniti – reče Percy.

– A nemamo ni lopate – doda Goofy.

– U Tres Piedras javit ćemo šerifu što se dogodilo- reče Silver.

– Nemaju oni šerifa – reče Persy – Ništa do Santa Fe.  A  sve i kada bi oni prešli nekoliko stotina milja da bi pokopali četiri probisvijeta ne bi puno našli od njih – reče Spes.

            Svi su znali na što misli – na kojote i strvinare .

            Vučena galopirajućim četveropregom, kočija odjuri dalje ostavljajući za sobom prašinu i tri nemarno, na trbuh, leđa i bok zavaljena tijela.       

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *