Čarobnice mačke

Hranimo nekoliko mačaka. Nisu one naše, mi smo njihovi. Dođu i odu, kreću se po susjedstvu, ali može se reći da naše dvorište smatraju svojim domom.

Kažem nekoliko jer među njima su tri crne koje teško razlikujem, a katkada neka od njih nedostaje. Prije je među njima bila i sivo – bijela maca, koja je uginula te crvenkasti, ginger mačak, koji mi je uginuo ispod haube, na motoru automobila.

Ženke se redovito omace, a kamo ode i što poslije biva s tim okotom, ostaje zagonetka. Katkada se neki od tih mačića pojavi, pa nestane. Jedan je prije dvije – tri godine ostao.  Sivi s crnim prugama, tzv. tigrasta ili tabby mačka, u ovom slučaju muškog roda,  to jest mačak.    

Jedna od onih crnih njegova je majka; uvijek ga je lizala, a liže ga i danas kada je već pravi mačor. A on je i moj mezimac i to od početka otkada se odnekud pojavio kao poodrasli mačić koji počinje tražiti mjesto među odraslima. Plašljiv, prikradao se spušten nisko uz zemlju i bježao čim bi se netko okrenuo prema njemu. A ja jesam pružao ruku s opuštenim  prstima prema njemu jer sam ga htio podragati. Znao sam da će pobjeći, ali to oduševljenje i ta želja da osjetim njegovo krzno i počešem ga iza uha bila je jača od mene.

O tome želim govoriti, da nas mačke tjeraju na nerazumna, nagonska ponašanja. Sretan sam kad se vratim s posla i vidim da su tu, osobito zimi kada je ružno vrijeme. Ako ih nema, zabrinem se, premda znam da nisu daleko.

Desilo se da je moj mezimac nestao na nekoliko dana. Znam da mačke tako, nestanu na nekoliko dana, pa se vrate i time sam se tješio, ali bio sam spreman na ono najgore. I na još gore od toga – da se moj mezimac nastanio negdje u susjedstvu jer mu je tamo, eto, bolje; bolju hranu bacaju!

Nije on neka maza. Napokon se navikao na moja češkanja, ponajviše zato što je bilo besmisleno zbog toga prekidati obrok, ali nije on od tih mačaka. Pokušao sam ga više puta, onako, od dražesti, bocnuti prstom – ima svoju granicu nakon koje počinje udarati šapom. Istina nježno, ali mogao bi on i jače. Svoju privrženost iskazuje tako što se linja oko mojih nogu, a katkada se zavali ispod njih i okrene na trbuh. Nakon toga prospem mu krokete, a kad ostale čuju sipanje, skupe se i one. To je povrh hrane, ostatka od obroka koje redovito dobivaju.

A ne treba ni govoriti o tome da ću odmah posegnuti za kroketima ili nekom drugom hranom ako neka od njih tužno zamijauče! Više sam se puta upitao jesu li me dresirale? Ako i jesu, ne mogu ništa protiv toga.

Sretan sam kad predući od zadovoljstava zubima drobe i gutaju krokete. Kupujem im one na kojima piše da održavaju bujno krzno i sjajnu dlaku. Planiram im izgraditi zimsko sklonište, nepromočivu kutiju od kartona s unutarnje strane obloženu stiroporom, da čuva toplinu. Ulažem i radim za njihovu sreću i zadovoljstvo i to me čini sretnim.

Smatra se da mačke imaju magične moći i doista, kao da su me začarale! One jednostavno svojim ponašanjem u meni i svima nama bude roditeljski nagon. Ima ljudi koji se tome opiru, pa ih mrze, tjeraju ih, tuku štapovima, udaraju nogama.

Istina, ove naše (točnije rečeno ove kojima mi pripadamo) nisu paraziti jer vidio sam ih i sa štakorom u zubima. Samo što taj sigurnosni aparat, tu žandarmeriju treba održavati i dok nema posla.

Nedavno se pojavio novi tabby, crne pruge neznatno su mu drugačije od onih mojega mezimca. Poodrasli mačić, ali još sisa svoju crnu mamu. Ne, moj mezimac mu nije otac, to je zasigurno onaj neki divljačni mačak koji se zimus približavao našoj kući i koji bi strugnuo čim bih mu se približio na pet-šest koraka.  I bit će da mali na tatu jer taj bi moju ruku koja mu se približava smjesta ogrebao!

Ali, sve se češće približava čoporu odraslih koji zdušno grize prosute krokete i ja znam, imat ću dva mezimca.   

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *