Ukleti kanjon, dvadeset i šesti dio

– Što se to, dovraga, događa?! – upitao ga je Jubal ležeći glavom do njegove.

– Našli su neko zlato, bilo je u vreći skrivenoj u kipu.  

– Zlato?! – uzvikne Nathan glavom do njihovih nogu– Eto zašto je Camacho htio da kip prenesemo kroz kanjon!

– Sve nam je lagao, gad! – vikne Jubal.

– Sve mi se čini da je tako- odgovori Braxton – Bit će da su oni pljačkaši koje vojska goni, pa nam je uvalio plijen. Nismo imali samo jednu mulu za prijenos, nego četiri – mi smo bili preostale tri.

– Čekaj – tada će Jubal – Zar mi nismo prije slijedili tragove razbojnika?

– Tako je – reče Nathan – Ovo mora biti neka zabuna. Možda je onaj Don htio iznenaditi redovnike, pa im kip napunio zlatom?

– Volio bih da je tako – reče Braxton – ali čini mi se da neće biti.

– Kako god – reče Jubal – Ne idemo nigdje dok ovo ne prestane.

            De la Concha i njegovi vojnici strpljivo su čekali da oluja prestane. Dogodili se to tek pred jutro kada je zapuhalo ledeni vjetar koji je sušio. Oni su već odavno drhtali promrzli, a sada su se doslovce tresli. Svanulo je s vedrim nebom, ali trebalo je čekati da sunce zaviri preko ruba kanjona i ogrije ih. De la Conchal nije čekao da se to dogodi.

            Onako leđa uz leđa, kako su se složili da im barem malo bude toplije i ugodnije, gledali su ga kako korača prema njima u cjevastim konjaničkim čizmama.  

– Znači tako, vi ste opljačkali zlato iz vlaka za Vera Cruz?

– Ne, kunem se da nismo znali da je u kipu! – vikne Braxton – Uostalom, zašto bismo ga nosili kroz ovo divlje mjesto, ulaz u kanjon znatno je bliže granici na Rio Grande?

– Istina! Samo, sada se postavlja pitanje zašto ste došli u Meksiko? Nešto je sumnjivo u tome.

– Prešli smo Rio grande jer su nas ganjali konjokradice.

            Poručnik ga pogleda podozrivo: – Ganjali su vas konjokradice? Zašto?

– Jer smo vratili konje koje su nam ukrali i pomrsili im račune.

– A gdje su konji?

– Morali smo ih ostaviti.

            De la Concha se premjesti s noge na nogu, pa reče: – Misliš da sam glup? Znam ja što ste vi – konjokradice koje su pred rukom pravde prebjegli u Meksiko i onda pokrali vlak sa zlatom! Zaslužujete da vas se objesi! I to dvaput!

– Nismo ukrali konje! A i da jesmo, time nismo prekršili meksičke zakone. Uostalom, nosili smo kip u samostan, mislili smo da činimo dobro djelo. Onaj nas je Camacho prevario. Bit će da je on opljačkao vlak, ali nije znao kako se probiti kroz vaše linije. Mogao je kroz kanjon, ali banda se boji prokletstva. Možda on ne, ali njegovi ljudi da i nije bilo načina da ih natjerate na taj put. Zato su smislili kako proći kroz vaše linije: zlato su sakrili u kip i oni kao nose dar redovnicima. Ali, onda smo naišli mi i on se sjetio boljega rješenja.

– I dogovorili se s njim: vama toliko za prijenos zlata kroz kanjon, ostalo njima. Je’l tako?

– Ali, zašto bismo ga onda skrivali u kip i mučili mulu? I tko kaže da bi nam Camacho isplatio nagradu na izlasku iz kanjona? Oni su se vjerojatno raspršili i prošli pored vojske jedn po jedan, tako nisu bili sumnjivi i sada nas čekaju na izlazu da bi nas pobili i uzeli zlato.

            De la Concha se nasmije:- To bi značilo da smo vam mi dvaput spasili živote. Ne, to bi zapravo značilo da su vam život spasili Indijanci, ha-ha-ha!

– Postoji još jedna mogućnost, moj mi ju je prijatelj spomenuo – nastavi Braxton ne obazirući se poručnikov smijeh.

– A to je?

– Da Camacho zapravo nije lagao i da je zlatnike u kip sakrio njegov gazda u namjeri da iznenadi  redovnike.

– Stotinu tisuća pesosa?! Da je prodao sve što ima uključujući i košulju na sebi ne bi toliko skupio!   Ponovo me pokušavaš namagarčiti, ti lažljivi konjokradice! Kod vas je pronađeno ukradeno zlato  i to vas čini sudionicima u pljački. Možda ste ga ukrali razbojnicima kao što kradete konje, pa vas oni sada ganjaju kroz kanjon i to su oni tragovi na koje smo naišli.  A zlato ste sakrili ste ga u kip za slučaj da naiđete na predstavnike zakona nakon izlaska iz kanjona.

– Ali, odakle nam onaj kip i kad smo izdubili rupe u njemu?!

– A odakle razbojnicima i kako su oni bušili rupe? Ne znam, sve je to još nerazjašnjeno, ali jedno sam siguran – krivi ste i bit ćete kažnjeni!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *