Ukleti kanjon, petnaesti dio

Ali, ona nije bila samo njegova lovina!

            Iz šume sa strane prema njoj četveronoške dotrči nešto krupno i krznato. Medvjed!

            Kriknula je izbezumljeno ugledavši ga. Braxton je tom trenutku već potezao revolver.

            Pogodak zrna trgne medvjeda i zaustavi ga u navali na nju. Ali, zato se okrenuo prema njemu! Golemi mužjak digao se stražnje noge otkrivajući svoje zube. Braxton je pucao, obavio se barutnim dimom. Pogodio ga je dvaput – triput, ali kao da nije – medvjed se spusti i potrči prema njemu!

            Tada s druge strane zapucaju Jubal i Nathan. Pogađali su,  jedno zrno medvjedu slomilo nogu i on se zakotrlja. To je Braxtonu dalo prigodu da nacilja njegovu glavu. Kad se zvijer podigla i zašepala prema njemu, on opali. Dlakava se tjelesina svali kao vreća.

            Da, medvjed je bio riješen, ali djevojaka više nije bilo na vidiku.

            Bilo je jasno da će negdje iz šume motriti što rade s njihovom odjećom, opremom i mulom.

            Uzeli su što su im ukrale. Među puškama su pronašli i jednu staru u čije se ležište umetao samo jedan metak. Takvih su metaka u bisagama pronašli jedva dvadesetak.

– Cure su očigledno pobjegle od kuće i žive u ovoj divljini – reče Braxton.

– Zato su nas pokrale, da se opskrbe – reče Jubal.

– Neće dugo s jednom puškom i ovom šakom metaka – reče Nathan, pa doda – Jadnice!

– Da se vratimo po njih kada obavimo posao? – upita Braxton.

            Nitko nije ništa rekao na to, ali bilo je jasno da bi se rado vratili. Na žalost, oni će nastaviti tražiti put do Teksasa.

Šesto poglavlje

            Te su noći posebno budno stražarili, koliko zbog toga da se netko nepozvan, čovjek ili zvijer, ne bi približio konjima i muli, toliko i zbog toga da nekoga od njih ne bi san opet prevario i sklopio mu kapke. Sve je prošlo mirno i oni su ujutro ponovo uzjahali.  Idemo dalje, treći dan u ukletom kanjonu!

            Pošli su ukoso, probijajući se kroz šumu, sve do rijeke, svog pouzdanog putokaza. Obronci kanjona kao da su se u daljini stali pružati preko puta, sad s jedne, sad s druge strane.  Braxton reče da mu se čini da pravi kanjon tek počinje i njegovi se drugovi slože s njim. 

            Iz nekog razloga šuma prestane i oni su izjašu na travnatu čistinu s pokojim otočićem grmlja. Kada je Braxton čučnuo uz rijeku da bi napunio čuturicu, uplašio je veliku srebrnu ribu. Nije se osobito prepala jer  je nastavila mlatarati repom nekoliko koraka nizvodnije. Kao da se samo maknula iz opreza.     

– Šteta što nemamo vremena baciti udicu – reče Braxton Jubalu kad mu je prišao.

– Pecao si?

– Bilo je ribica u potoku nedaleko ranča.

– Ja ne znam ni što je udica?

– A čime bismo ih lovili?- upita Nathan pridružujući se.

– Vežeš nož na kolac i  imaš koplje, pa njime ubodeš kada ti ovakva neka priđe! – reče Braxton.

            Pogledali su se. Ionako se bližilo vrijeme ručka …

– Probajmo – reče Nathan – Suha slanina ionako neće pobjeći.

            Da, ali bježale su ribe!

            Očistili su svaki svoj kolac i za njega privezali nož kojega Braxton ponio sa sobom. Bio je to nož za klanje svinja jer u onoj žurbi na odlasku nije mogao doći do očevog bowie noža ,a da ne probudi ukućane. Privezali su ga uzicom koju je ponio smatrajući mu mogla zatrebati. Istina, tada se nije mogao sjetiti za što bi mu mogla zatrebati, ali da je imao jak osjećaj da je treba imati u prtljazi.

            Jubal je bio najbliže tome da nož protjera kroz srebrnkasti komad u plićaku, ali samo je zamutio vodu kao toliko puta do tada  i kao što su ona dvojica to neprestance činila. Posao im se činio sve uzaludnijim, ali nisu htjeli prestati: još samo jednom … I tako u nedogled.

            A onda Braxton opazi da ga netko gleda s druge strane rijeke. Sitne, ali divljačne oči velikog vepra! Stajao je kao car, ni petnaest koraka daleko od njih, duboko svjestan sigurnosti koju mu pruža vodena prepreka. A i toga da su puške daleko od njihovih ruku.

            Samo je mirnu spustio glavu i nastavio piti.

– Nathan! – zovne Braxton šaptom, da ne preplaši vepra.

            Nathan je bio najbliži konjima koje su vodili sa sobom, a to znači i puškama.

– Što?

            Mahne uperenim prstom prema vepru, također oprezno da ge ne preplaši.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *