Ukleti kanjon, deveti dio

– Naravno, to se samo priča – reče Braxton.

– U koju vi ne vjerujete! – nadopuni Camacho.

– Ali, vi ćete unatoč tomu što vjerujete u kletvu ići kroz kanjon – reče Braxton.

            Camacho skine sombrero, zamišljeno pogleda unutarnju postavu, vrati ga na glavu, uzdahne, pa u jednom dahu prošapta: –  Vidite, dobri Don Jose nas je opremio krunicama i sličicama Svetog Nikole, zaštitnika putnika i preporučio nam da cijelim putem molimo. Molili smo već putem dovde i znate što? Naše su molitve uslišane:poslana su nam hrabra gringosa koji će s kipom proći kroz kanjon i donijeti ga u samostan!

            Camacho ponovo otkrije zube ispod brkova.

            Oni se pogledaju. I slegnu ramenima. Zašto ne?

– A gdje je samostan? – upita Jubal.

– S druge strane kanjon se širi u ravnicu, samostan se nalazi na njenom početku. Možete redovnike pitati za put do El Pasa ili nekog drugog prijelaza. Uostalom, oni su tu da pomognu svima kojima je pomoć potrebna.

– Koliko nam treba donde?

– Dok se išlo, išlo se četiri dana i tri noći i stizalo peti dan.

– Dobro, sve je to u redu – reče Nathan – Samo što ako mi u kanjonu naiđemo na neku prepreku zbog koje ćemo se morati vratiti?

– Da – prihvati Jubal – Ne mora to biti neka gospođa koja leti na metli, dovoljno je da sretnemo one Indijance.

– Nećete se vratiti – reče Camacho gledajući ih podozrivo.

            Čekali su objašnjenje.

– Nećete se vratiti zato što ćemo mi ostati ovdje i motriti. Ugledamo li vas da se vraćate, naljutit ćemo se,  jako ćemo se naljutiti! Možete se pritajiti i čekati, ali ponestat će vam hrane. Zato vam je bolje da pođete naprijed i izađete s druge strane.

– Samo još nešto – reče Braxton – Kako ćete vi znati da smo mi kip isporučili?

– Da – reče Nathan – Mogli bismo ga jednostavno baciti u rijeku.

            Nije mu se svidjelo kako ga je Camacho pogledao.

            Braxton požuri reći: – Nama, naravno, ide u korist da predamo kip jer će nam redovnici tada radije pomoći.

– Pametan momak!

– Samo, mislim da će vaš gazda biti ljut kad čuje kako je kip dospio na cilj – reče Jubal – Zapravo,  on neće znati je li dospio ili nije. Barem neko vrijeme.   

            Camacho se opet osmjehne, ovaj put izrazito cinično: – Dospio kip na cilj ili ne, sijalo sunce ili padala kiša, učinili mi što dobro ili loše, razlike nema  – stari gad će uvijek vikati  na sve živo na ranču!

            Nasmiju se sva trojica. Braxton osjeti tračak simpatije prema Camachu.

– Da – reče Camacho – zato se mi više ne vraćamo na ranč. Istina, konji i oružje pripadaju starome gadu, ali računat ćemo to kao otpremninu.  

– Pa zašto se onda mučite s tip kipom? Zašto ga jednostavno ne istovarite pored puta i nastavite dalje? – upita Jubal.

– Momak, ti si kandidat za pakao! Ta, to je kip Presvete Bogorodice, nećemo se  s time igrati!

            Tada reče Nathan: – Pa ako ste tako veliki vjernici, a Don Jose vas opremio onim krunicama i svetim sličicama, a k tome nosite i kip Presvete Bogorodice, kako to da ne vjerujete da ste zaštićeni od kletve u kanjonu?

            Camacho ga pogleda tako mrko da je istog trena podigao dlanove prema njemu.

– Previše pametuješ – okomi se Braxton na Nathana – Vjera nije nešto nepokolebljivo i jednom zauvijek stečeno, nju treba stalno jačati. Barem tako je govorio onaj naš pastor kojemu smo nekoliko puta išli na misu. A gospoda trenutačno ne stoje najbolje u tom pogledu.

            Oprezno je pogledao Camacha. On otkrije zube.

– Uostalom, mi ovaj prijedlog zapravo ne možemo odbiti – reče Braxton pomirljivo.

            Camacho se nasmije: – Pametan momak! Jako pametan momak! 

Četvrto poglavlje

            Poručnik Miguel Ramon De la Concha ušao je u ured pukovnika Castanede. Skromni ured kojega mu je gradonačelnika San Martina ustupio dok s vojskom boravi u gradu. Ako ćemo pravo, pukovnik se već bio raskomotio kada ga je gradonačelnik došao obavijestiti o svom velikodušnom činu.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *