Dobrodošao na Divlji zapad, trideset i osmi dio

Oni su našli njega umjesto on njih. Bit će da je Ben prodao informaciju za nešto više od jedne boce viskija.

            Znatiželjnici su se već počeli skupljati kao kojoti. Uzvratio im je pogledom tipičnim za ovaj grad i pošao lijevo otvarajući pakovanje cigarilosa. Metnuo je prvoga u usta, ali ga nije zapalio.

– Gospodine, kamo ćete? – čulo se iz mnoštva

            Doviknuo mu je to momak iz mnoštva, koji je po svom crnom odijelu mogao biti jedino pogrebnik.

– U salun, na viski. Kamo bi drugdje džentlmen kao ja u ovo doba?

– Mislim da vas netko želi vidjeti – pokaže pogrebnik iza njega.

            John se okrene i opazi kako neki čovjek s suprotne strana prelazi ulicu. Po liku i pokretima on prepozna Samuela Shermana!

            Okupljeni oko Ala naglo razmaknu, što na jednu, što na drugu stranu ulice. Opazi da se  rubovi ulice i na Samovoj strani pune promatračima. Grad je očekivao dvoboj; ne, grad tražio dvoboj!

            Sam je stao na sredinu ulice gledajući prema njemu.

            Korak po korak ode i on do sredine ulice, pa se zagleda se u njega. Ovo je tražio, ovo je želio, zar ne?

            Bili su predaleko za pogodak iz revolvera, morali su si prići bliže. Joe pođe naprijed; on isto. 

            Nisu vadili oružje jer kad bi jedan učiniuo to, drugi bi učinio isto i nastala bi pucnjava u kojoj ni jedan ne bi bio siguran da će pogoditi prije nego isprazni bubanj, a potom ne bi mogao biti siguran da će ga prvi ponovo napuniti. Zato su išli jedan prema drugome.

            I bivali sve bliže.

            Približili su se na manje od četrdeset koraka, što je bilo dovoljno za dobrog strijelca, ali još se nisu mašili oružja.                 

            A onda Sam potegne i opali!

            John zastane, metak prozuji pored njega.

            Izvadio je revolver, ali nije pucao, nastavio je hodati.

            Sam ispruži ruku i nacilja.

            I nastavi ciljati.

            John ispruži ruku i opali; Sam istovremeno!

            Na trenutak su dva čovjeka nasred ulice stajala dok se ispred njih razvijaju dimovi baruta. A onda Samuel poklekne i šešir mu se s glave svali na tlo.

            John nastavi prilaziti.

            Sam, onako klečući, pokuša naciljati, ali John opali prvi. Pokosio ga je, srušio se prašinu  unatraške.

            Još se jednom poridigao, još se jednom okrenuoda nacilja, ali John, sada na desetak koraka, opali treći put i dokrajči ga. Pogodio ga je glavu, crvena masa razletjela se jardima; iz mnoštva se začu se uzdah,  koliko užasa, toliko divljenja – Dodge City je došao na svoje!

            Spremivši revolver u toku, opazi da mu netko prilazi sa strene. Išao je sigurnim korakom,  na prsima je nosio šerifsku zvijezdu. Stao na udaljenosti od nekoliko koraka i upitao: – Tko ste vi gospodine?

– Abraham… Bale!

– Dobro, gospodine Abe Bale, čime se bavite?

            Pokazavši kratko na Samuela reče: – Bio je ucijenjem, posvuda sam ga tražio.

– Dobro. Ako vam isplatim nagradu, hoćete li otići iz grada?

– Zar ne mogu ostati?

– Možete, ali znate, lovci na glave ovdje stvaraju nelagodu i na zadržavaju se dugo.

            Nekada John, sada Abe, klimne glavom, pa reče: – Ukrcat ću se na prvi vlak.

– Mudra odluka, gospodine.

            Dok je sljedećeg jutra jahao prema željezničkoj postaji, zaustavio se ispred prodavaonice oružja. Sjahao je, izvadio iz navlake mušketu i s njom u ruci ušao u radnju. Pitao je prodavača koliko može dobiti za nju.

– Stara mušketa? Ne više od dva i pol dolara.

– Može dva!

– Rekao sam ne više od dva i pol dolara, a ja nudim dolar!

– Dolar? Daj dolar!

            Ukrcavši se na vlak, susreo je ono istog konduktera s kojim je doputovao u Dodge City.

– Dokle, gospodine?

– Pa,do… Topeke!

            Nikada nije bio ondje. Činilo mu se da je to pravo mjesto za novi početak.               

Kraj

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *